Zašto single mum,

a ne samohrana majka?

Prvo, da razrešimo jednu stvar. Niko se nije udao i rađao decu da bi se kasnije razvodio i istu podizao sam. Svi se udajemo i ženimo sa idejom u glavi da je to to, dalje nema, samo on/ona i nijedan više, živećemo srećno do kraja života. A onda neki postanemo samohrani roditelji.

Ja sam samohrana majka već osam godina. Moj bivši muž nije uključen u odgajanje deteta, živi u inostranstvu i retko se pojavljuje, a i kad se pojavi, nije zainteresovan za brigu i vaspitanje, već se sa detetom poigra, kao sa lutkom, i vrati se odakle je došao. Novac nekad isplaćuje, nekad ne isplaćuje, tako da na njega, oslonca nema.

Sličnosti i razlike

Nažalost, samohrana majka i single mum su potpuno dve različite žene. Možda u ovom trenutku mislite da mi je draži engleski i da sam od onih što nedeljom ujutru sede na Dorćolu i pričaju o hendlovanju akaunta. Verujte, nisam. Razlog zašto nisam, i zauvek odbijam da budem samohrana majka je samo jedan – ovaj termin predstavlja nekoga ko nisam ja.

Baš kao i termin raspuštenica, na našem podneblju, termin samohrana majka koristi se u neprijatno pogrdnom značenju. Samohrana majka je odbačena jadnica koja jedva krpi kraj s krajem, ostala bez svog muškarca, sama sa decom koju svuda vuče. Nema vremena za sebe, izgleda kao avet i treba od nje bežati jer će svoju nesreću preneti na druge žene. Međutim, svoju samohranost mora da nosi, ne sme ni slučajno da nađe novog muškarca niti da u bilo kom pogledu napreduje. Ne sme ni da pomisli da decu ostavi na par dana kako bi se malo oporavila od svih obaveza i tereta koji svakodnevno nosi na svojim plećima, ne, onda bi bila nemajka, jer na kraju krajeva, sama se razvodila, sama je to tražila. Nema prava na grešku, svako ima pravo da joj sudi. Mislite da grešim? Evo jednog komentara ispod teksta o samohranoj majci koja traži posao:

 

Radi i zaradi za svoju decu, ako si znala da se razvedeš, nemaš nikakvih moralnih argumenata da išta tražiš od oca svoje dece, pogotovo jer su ista kod tebe.

Da bih pobegla od sumorne relanosti našeg podneblja, ja biram da budem single mum. Svesna sam da je moja odbrana pomalo naivna, ali svako se bori kako najbolje zna, jer za mene, single mum je osoba koja na prvom mestu odbija da živi ulogu žrtve, da se pravda drugima, da odgovara na pitanja koja zadiru u njenu privatnost (na pr. “A kad ideš na dejt, gde ti je onda dete?”), ne prestaje da radi na sebi i svom životu. Single mum ide u teretanu, u grad sa prijateljima, radi, zarađuje i nikome ne polaže račune. Da, single mum nema vremena kao žene kojima su na raspolaganju muževi, ali single mum nije sama na svetu. Ona ima porodicu i prijatelje na koje može da se osloni. Sad, da li joj treba muž ili ne, to je već subjektivni osećaj, ali mislim da ne grešim kad kažem da se ona, baš kao i svaka osoba koja još uvek nije “uparena”, nada da će jednog dana pronaći osobu koja će je razumeti. Da li je lako biti single mum? Nije. Daleko od toga.

Bila sam i ja samohrana majka

Da li sam kao u američkom filmu nakon razvoda ustala iz kreveta obasjana suncem dok je u pozadini svirala vesela disko numera i nastavila sa svojim životom puna optimizma, srećna što sam sama? Nisam. Kada sam rešila da izađem iz disfunkcionalnog braka u kome su svi učesnici patili, život mi se okrenuo naglavačke. Tri nedelje nakon rastanka, ostala sam bez posla. Kao i mnogi mladi ljudi, radila sam “na određeno” u jednoj školi na Banovom brdu. Tokom letnjeg raspusta, u školu je ušetala bivša profesorka, supruga ambasadora, izjavila da se vratila u zemlju i da hoće svoj posao nazad. Posao nije bio na čekanju, supruga ambasadora je dala otkaz u školi i sada ga je (neosnovano) tražila nazad. Poslednja sam došla, tako da sam bila prva na spisku da idem (citiraću direktorku, kad ti muž bude ambasador, ti se javi). Ali vidite, niko me o tome nije obavestio tokom raspusta, da bih eventualno potražila posao, već sam došla na sednicu par dana pred početak nastave, gde mi je uručeno rešenje da sam višak.

Da li sam dovoljno jaka?

Tako sam postala samohrana majka bez posla. Muž se iselio, nije se pojavljivao mesecima, nije dao jedan dinar za naše dete i ja sam bila na ivici snage. Imala sam tri meseca naknade sa biroa za rad da pokušam da se organizujem, ali moja agonija traženja posla trajala je skoro godinu dana. Godinu dana pakla. Radim honorarno, ne znam šta će biti sutra, znam da neću nikad imati ni za šta što nisu hrana i računi, da ću moliti roditelje da mi dodaju zimi za struju da bih mogla da se grejem, da ću detetu svaki dan govoriti “nemam” do kraja života, da ću gledati mame kako donose poklone vaspitačicama u vrtiću, dok mene kritikuju što, eto, ja nikad ništa nisam donela, a sve to puca na mom detetu. U jednom trenutku, čovek počinje da gubi snagu i sumnja u sebe i svoje odluke. Na svojoj koži sam shvatila da je to razlog zbog kog žene ostaju u nesrećnim brakovima, vraćaju se nasilnicima, trpe što se istrpeti ne može.

single mum ili samohrana majka

Kako sam počela sa transformacijom u single mum

Ono što psihijatri nazivaju “support sistem”, odnosno podrška najbližih je ono što je kod mene presudilo da uspem i vratim svoj život u kolosek. Moj otac u startu nije bio za to da izađem iz braka koji mi je doneo mnogo nesreće u životu, iz čisto balkanskih razloga – “što to radite, šta će vam to, neće te niko nikad zaposliti” i slično. Svaki monolog na temu zašto treba da ostanem u braku odlušala sam sa slikom bivšeg muža koji iz besa gura moje dvogodišnje dete tako da ona pada na pod. Nikad ocu to nisam rekla, bilo me je sramota, ali ostala sam pri svome. Morao je da popusti. Nakon toga, stvari su krenule na bolje, dobila sam mentalnu podršku najbližih i bila spremna da ustanem. Trebalo mi je tri godine od razvoda da budem potpuno zadovoljna svojim životom i da se iz samohrane majke pretvorim u single mum. Zahvalna sam ocu i majci do neba, da ih nije bilo, ne znam šta bi bilo sa mnom.

Pomoć samohranim roditeljima

Na kraju, da bi svi samohrani roditelji postali single mums i single dads, imali finansijsku nazavisnost, mogućnost da se zaposle kao i svi ostali, da ne strepe za svoje poslove, da se ne plaše da će ih se porodica odreći, a prijatelji zaobići, potrebno je mnogo. Osnovno je otarasiti se zabluda i pružiti svima jednaku priliku za život i rad, ne osuđivati i ne kuditi, već podržati i pomoću. Ali nažalost, ovo je i dalje Balkan gde samohrane majke i dalje moraju da se pravdaju za svoj život i svoje odluke.

10 thoughts on “Zašto single mum, a ne samohrana majka?”

  1. Bravo! Konačno neko da definiše Taj status! Mama je mama bila u braku ili ne. Mi kao društvo nikako, ali NIKAKO da naučimo da ne gledamo i ne analiziramo tuđe živote! Nudimo “srdačnu” pomoć i sopstveni predlog rešenja bez da saslušamo…
    Bravo Single Mum Ribetino Svetska Ženetino!
    D.

  2. Ja sve što mogu da kažem je “Bravo” i “Svaka čast”! Nisam single mum, ali te gledam poslednjih par godina kako se boriš i koliko si snažna! Šaljem ljubav beskrajnu i veliko i najveće BRAVO za ovaj sajt!

  3. Dusa me boli da bilo ko ovo dozivi “Svaki monolog na temu zašto treba da ostanem u braku odlušala sam sa slikom bivšeg muža koji iz besa gura moje dvogodišnje dete tako da ona pada na pod. Nikad ocu to nisam rekla, bilo me je sramota”. Dok sam citaka srce mi je plakalo.
    Svaka ti cast na tome sto si bila i jesi i dalje hrabra da izadjes iz otrovne sredine i spasis i dete i sebe.
    Srecno i na dalje, i znaj da uvek neko misli na tebe i salje ti pozitivnu energiju iako te ne poznaje.

  4. Распуштеница

    Мени је драго што ти никада ниси морала да се правдаш. Морала, баш тако морала имам милион један аргумент, али немам где да напишем. Мени није проблем да будем „немајка”. Имам дивне пријатеље и пресрећна сам због тога, али јесам самохрана мајка. Жао ми је што сви ипак осуђују, чак и ето синг мум. Колико год овај текст имао истине, опет осуђује самохране маме. Зашто жено, побогу? Зар не можеш да схватиш, да нису ни сва деца иста? Да некима бивши муж остаје у земљи и бије бившу супругу, када год жели, а баш нико не реагује?!! Не треба овде нико никога да осуђује, свакоме је своја туга најтежа и остаћу у свом статусу, јер сам то ја, нисам ништа популарно, нити новопечено, поносна сам што сам распуштеница, бар сам била довољно паметна да се разведем, и нека ме разапињу на крст и то ме баш брига.
    Мени остаје само да размислим, да ли ово заиста земља у којој желим да живим и да ми расту деца. Овде где ето и мајка, мајку осуђује, иако је прошла део, стварно не разумем. Свим самохраним мамама желим да дам подршку, не морате ви ништа да глумите и да будете неко други, зацелите ране, колико год то било болно. Радите на себи и не одустајте од себе. Знам да је тешко бити и мама и тата, али верујте, ако будете ишле искрено и доследно себи, ваша деца ће добити оно најбоље.
    Све најбоље

    1. Draga gospođo, ne znam gde u tekstu nalazite da se samohrane majke osuđuju, naprotiv, osuđuju se ljudi koji samohrane majke etiketiraju kao niža bića koja treba da legnu i umru jer su ostala bez muškarca. Razumem Vaš bes, ali usmeren je na pogrešnu stranu, jer tekst govori baš o ovome što vi pričate na kraju komentara, da treba raditi na sebi i ne odustajati, a pošto je ovo moja lična priča, ja sam na ovaj način borim sa svojim bolom i zbog toga se nikome neću izvinjavati. Ako Vam je potrebna pomoć jer imate problema sa nadležnim institucijama, ideja ovog sajta jeste da pomažemo jedni druge, pa me slobodno možete kontaktirati na mejl contact@singlemum.rs. Svako dobro i pozdrav.

  5. Naišla sam na Vaš blog preko FB grupe “Ženska posla” i pročitala sve u jednom dahu. Kao odraslo dete samohrane i samostalne majke, koja je imala dovoljno snage da (radi svoje i moje dobrobiti) izađe iz užasnog, toksičnog braka – šaljem Vam svu podršku ovog sveta. Rado ću pratiti naredne tekstove (ne samo zbog tematike, već i zbog reskog i duhovitog stila)!

Leave a Comment

Your email address will not be published.