Pamet ili srce, pitanje je sad!

Pre nekoliko nedelja postavljeno mi je pitanje – da li je bolje birati glavom ili srcem? U trenutku sam pomislila, naravno, srcem, ali što sam više razmišljala o tome, sve više su me neke stvari zbunjivale. Sela sam i razmislila o svojoj bogatoj kolekciji ljubavnih promašaja i zaključila da iako mislim da sam svoje bivše birala srcem, odnosno čistom emocijom, to na kraju zapravo i nije bilo baš tako.

Gde je srce koje voli, u glavi ili u grudima?

Šta je zapravo biranje srcem i kako to srce bira? Razlozi zašto nekog volimo, želimo, za nekim čeznemo, toliko su komplikovani da ih ni mnogo pametniji ljudi od mene ne mogu definisati, ali, jedno je jasno – ono što mi nazivamo srcem, zapravo je hemija koju proizvodi mozak i koja je toliko moćna da može da izvitoperi realnost tako da poverujemo u ljubav tamo gde LJ od ljubavi nema.

Kada biramo srcem, mi biramo tom hemijom koja se kuva u našoj glavi – ali šta je izaziva? Pa, u mom slučaju, ništa što ima veze sa stvarnim emocijama. U mom, ali i u slučaju mnogih ljudi u mom okruženju, to što nazivamo srcem može da bude izuzetno varljivo, da nas natera da izgubimo razum i u život pustimo ljude koji ni malo nisu vredni nas, našeg vremena i živaca, a kamoli emocija.

“Srce” kada bira, ono bira da zadovolji svoju glad za ljubavlju, ne mareći o stvarnosti, ono uklapa potencijalne partnere u trenutne potrebe, što na kraju bude kao kada na silu pokušaš da uguraš ključ u pogrešnu ključaonicu – bezuspešno gubljenje vremena.

Moje “srce” je godinama pravilo takve greške, a evo i iz kojih razloga:

Ostvariti potencijal koji nikad neće biti ostvaren

“Srce” poludi jer smisli čitavu holivudsku romantičnu komediju na temu kakav bi potencijal neki potpuno nebitan lik mogao da bude jednog lepog dana (koji nikad neće doći). “Srce” zamišlja kako izgledamo skladno, kako je i on razveden sa decom, pa će nam se deca lepo slagati, kako ćemo nedeljom ustati rano i piti kafu zajedno, a onda otići kod njegovih roditelja na ručak, pa uveče šetati zagrljeni pored Save… I tako zamišljajući, “srce” potpuno zanemari činjenicu da od toga neće biti ništa jer lik spava do tri popodne, boli ga baš uvo da se deca igraju i slažu, šeta samo kad ide po pljuge i voli isključivo sebe i nikog drugog. “Srce”, obuzeto romantičnim zamišljanjima potpuno izignoriše sve ovo i kaže volim ga, on je baš za mene, ne brini ti ništa, promeniće se on s tobom. Aha, hoće.

Pobeći iz veze

Kad je trenutna veza totalni užas i samo je pitanje trenutka kada će se potpuno raspasti, pojava osobe u bliskom okruženju (obično za mlađe škola ili fakultet, za sve ostale posao), dovodi do toga da “srce” odlepi načisto bez ikakvog razloga. Od nekog tamo levog kolege napravi idealnog novog partnera jer, eto, upućeni smo jedno na drugo i jednom me je pogledao onako značajno. “Srce” ničim izazvano zamisli da će sa njim sve biti drugačije, da sa njim nikakvi problemi neće postojati, da će baš on ispuniti sve moje snove i nadoknaditi sve što nisam imala u prethodnim vezama.

“Srce” ne stane da se zapita zašto je moja trenutna veza u stanju raspadanja i da li je zamena partnera zaista rešenje za probleme ili pak treba da radim malo i na sebi. Takođe, “srce” ne interesuje da li ja zapravo poznajem tu novu osobu ili sam samo toliko nesrećna da ne vidim da tog novog mučenika koristim kao prevozno sredstvo za beg od veze u kojoj sam. “Srce” je u fazonu – evo ti ovaj, pošto provodiš 8 sati dnevno s njim, mora da je baš strava. Drago srce, i taj seje čarape po stanu, ima emocionalnu inteligenciju kišne gliste i probleme sa mamom, hoće da me ispipa jer mu je ortak pričao da je strava imati aferu na poslu, a vrlo brzo će samo da nestane s nekom izuzetno dosadnom ribom koja sluša Stoju, a ja ću da patim jer sam debil.

Navučenost na toplo-hladno

Danas bira imena našoj deci, onda ga tri dana nema, pa se vrati i kaže da sam najlepša na svetu i da me voli kao nikog, onda nestane na sedam dana, gde trećeg od sedam dana pošalje šturu poruku da je otišao da “traži sebe”, pa se osmog dana pijan javi iz kafane da sam njegova najveća ljubav i ta igranka traje bez prestanka, a mučeno “srce” ne odustaje. Voli te, samo se pravi. 

Naučnici objašnjavaju da padamo na toplo-hladno ponašanje jer nas neizvesnost i adrenalin “voze” kao narkomana droga, a i sa vremenom mazohistički počnemo da žudimo za validacijom od osobe kojoj smo bitni kao Srbija Evropskoj uniji.

Ok naučnici, super ste to zaključili, ali kako ubediti jadno srce da od toga digne ruke? 

Hoću da budem ono što nisam

Veći deo života nisam volela ono što sam zaista – kada ostanem sama sa sobom, kada nema nikog pred kim ću da glumatam i pravim se da sam zabavnija, pametnija, tolerantnija, finija, opasnija nego što jesam. I onda, kad naiđe neko ko je baš onakav kakva bih ja volela da budem, “srce” odluči da je on rešenje za mene jer s njim mogu da budem ono što nisam.

Ja sam hiper emotivna, on ladan kao špricer – strava, pored njega ću i ja biti takva, ja sam kao da me poplava izbacila, on sređen kao italijanski model, super, sad ću i ja da budem 24/7 kao na modnoj pisti, ja brinem za kuću, pare, decu, račune, ručkove, porodicu, njega baš bole uvo, sad ću i ja da me bole uvo, al malo sutra. 

Posle perioda ružičastih naočara jasno uvidim da ne mogu da budem ono što nisam i da samo bežim od sebe. Na kraju, nastavim da ne volim sebe, a usput i zamrzim tu osobu jer nije ispunila moja očekivanja – nije me napravila u ono što sam želela da budem.

Samo da ne budem sama

“Srce” nekad samo odluči da će da se da pogrešnoj osobi – niti smo kompatibilni, niti imamo dobru komunikaciju, katastrofa u svakom smislu, ali “srce” više ne može da podnese samoću i vrišti – to je to, to je to, on je taj!!! Vidiš da te hoće, budi s njim, nećeš se više buditi sama, nećeš više ići sama na proslave i rođendane, imaćeš nekog da te drži za ruku u bioskopu, pa šta ako nije idealan? Bićeš uparena, svi tvoji problemi će nestati i živećete svi srećno do kraja života (a u stvarnosti narednih 6 meseci nakon čega ćete se mrzeti iz dna duše do kraja života).

Hvala ti srce na ovom toliko puta doživljenom mega zajebu.

A šta bira pamet?

Nepravedno napljuvana i zapostavljena pamet je strpljiva i stamena. Pamet čeka da zaista upoznam potencijalnog partnera, neće mi dati da izaberem nekompatibilnu osobu, već će da insistira da budem sa nekim ko je baš za mene, ko će me prihvatiti onakvu kakva jesam, prihvatiti moje kretenske osobine poput potrebe da kupim hlebom ostatke hrane iz tanjira u elitnom restoranu, da pevam i igram na ulici, da psujem na glas kada mi neko stane na žulj.  

Pamet neće dozvoliti preteranu dramu, ciku i vrisku, pamet će unapred znati da toplo-hladno nije ljubav, da ideja osobe nije ljubav, da se iz jedne u drugu vezu ne može tek tako uskakati, pamet će me naterati da budem sama ako je to u tom trenutku bolje za mene.

Pamet će sačekati da upoznam osobu, da je vidim celu, onakvu kakva jeste, da stanem i zapitam se da li je baš on ono što ja želim, pa će tek na moj potvrdni odgovor pustiti da ono što zovemo srcem zasija, zatreperi i poludi od emocija. Onda ću shvatiti da je ljubav lepa i mirna, da dolazi polako, sigurna, čvrsta i nesalomiva.

Da li je bolje birati glavom ili srcem? Prvo glavom, onda srcem.

*Mojoj dragoj C.