Gaslajting ili zašto me praviš ludom kad znaš da sam u pravu?

Poslednjih meseci često pročitam (naročito na društvenim mrežama za mlađu populaciju) svašta nešto o gaslajtingu i pitam se, zašto ova pojava nije definisana pre minimum sto godina – sačuvala bi metalno zdravlje milionima žena.

Definicija reči gaslajting na našem jeziku ne postoji, ali da postoji, vrlo bi imala veze sa onom starom – veruješ li ti meni ili sopstvenim očima? Dakle, gaslajting je onaj osećaj kada partner pokušava da te izludi (često uspešno) tako što te ubeđuje da se nešto ili nije dogodilo ili da se dogodilo na način drugačiji od onog koji ti pamtiš, do mere da se osećaš potpuno zbunjeno, kao da gubiš zdrav razum.

S obzirom da termin potiče iz predstave Gas Light u kojoj suprug pokušava da izludi svoju ženu zatamnjujući svetla u njihovom domu, a onda, kad god žena to spomene, poriče da se osvetljenje promenilo, a koja je igrana davne 1938. godine, ne mogu da se pitam kako do skoro nisam znala da ovo postoji, jer se meni, kao i većini žena, gaslajting desio nebrojeno puta.

Gde si bio gaslajtinže kad sam bila gaslajtovana?

Jeste, jeste, slažem se i ja, trebalo bi da imamo srpske reči i izraze za sve, ali šta raditi kad naši stručnjaci ignorišu ovu pojavu – dok ne prestanu, koristimo ovu reč. 

Elem, kada pomislim o ovoj pojavi – da te neko pravi ludom dok ti ne poludiš, ne mogu a da ne vratim film minimum 2 decenije unazad i da shvatim da sam u svakoj vezi bila u manjoj ili većoj meri gaslajtovana, a čitajući komentare po internetu, vidim da u ovome nisam usamljena.

Najčešći gaslajting koji sam doživela jeste trivijalizacija mojih osećaja – ti si mnogo emotivna, preosetljiva, svaka sitnica ti smeta, od komarca praviš magarca, razmažena si, samo nešto tražiš… E sad, pošto gaslajting kao pojava do skoro nije bio definisan, niti se o tome javno govorilo, tako sam ja bukvalno decenijama govorila sebi – jeste, ja sam sve ovo, tako mi kažu, tako sigurno jeste. Sad kad premotam film, prosta je činjenica da tašnji partneri jednostavno nisu želeli da izađu u susret mojim potrebama – zašto bi me on poštovao, posvetio vreme i pažnju, bio veran, kad može da me ubedi da ja mnogo očekujem, pravim probleme i urušavam našu sreću svojim prohtevima. Treba da sedim, ćutim i kažem hvala što sam dobila mrvice. I tako sam i radila. Skoro dve decenije.

Ko sam ja? Jesu li moje želje i težnje moje?

Još jedan oblik gaslajtinga je i nešto što stručnjaci zovu preusmeravanje. Kad sam rekla bivšem da ne želim da budem s njim, njegov odgovor je bio – a to su ti mama i tata rekli? Dakle, iz njegove perspektive, moje mišljenje ne postoji, nemam svoje ja, ja sam nečija produžena ruka, sa mnom se upravlja.

“Neću to više da slušam, dosadna si s tim”, takođe bi bio odgovor na moje želje, komentare, predloge. Dakle, ne samo što nemam svoje ja, već sam i nevidljiva. Okej, ćutim i trpim, ćutim i trpim, ćutim i trpim. Plačem u situacijama koje nisu za plakanje. Smejem se u situacijama koje nisu za smejanje. Ne umem više normalno da se ponašam.

Nije to tako bilo, ti si luda!

Nakon ovih sitnijih gaslajting tehnika dolazi i ona (meni makar) najgora, a to je sumnja u sopstvena sećanja, a samim tim, i u svoj zdrav razum. 

“Nisam rekao to, nisam uradio to, nije to bilo tako, ti si luda, ti nikad ne pamtiš dobro, ti uvek sve pogrešno pamtiš, evo pitaj Peru, Pera će da kaže da nije tako bilo… “

Znam da dobro pamtim, znam da se desilo kako se sećam, sve znam, dođe mi da skočim, vrisnem i suprotstavim se, ali me neka sila povuče nazad i natera da se izvinim. Da, izvinim se nekome što me pravi ludom. Zatim se preispitujem, vrtim u glavi sporni događaj, pitam se kako je moguće da se ne sećam ničega kako treba, pitam se zašto sam toliko luda i poremećana, pa bože, treba da mu budem zahvalna što me takvu trpi. Proste životne stvari me bune – ne mogu (ili ne smem) da donesem najprostiju odluku – ne znam šta će biti nakon toga – da li ću odmah biti proglašena ludom, da li ću odmah morati da se izvinjavam, da li ću biti počašćena predivnim epitetima… I tako u krug. Tako prolazi moja mladost. Sa svakim partnerom ista priča – sa nekim manje, sa nekim više, ali u svakoj vezi konstantno. Kad pogledam unazad, i dalje na neki način krivim sebe, ali razumem da sam sa svojom željom da budem voljena, prosto bila laka meta.

Izlaz moraš naći sama

Kako izaći iz ovog začaranog kruga? Teško. Kada sam pokušavala da se bunim, da prekinem gaslajting, s druge strane sam dobijala još jači teror i nisam znala šta da radim. Međutim, ono što nisam znala, a što sam saznala slučajno, jeste da muškarci koji pribegavaju ovim tehnikama reaguju samo na jedno – potpuno ignorisanje. 

Ti si luda – okej, jesam. Ti si preosetljiva  – okej jesam, zašto si sa mnom? Nije bilo tako – mhm, kako da ne.

Neverovatno koliko brzo padaju maske kada se gaslajting ignoriše, kada se ne izvinjava, ne preispituje svoj um, već veruje u sebe bespogovorno i konstatno. Tada nasilnik konačno pokaže svoje pravo lice i tek se onda vidi nivo manipulacije u vezi. Kako se meni desilo da vratim kontrolu – ne znam, mislim da samo više nisam imala snage za ono što je moj život u tom trenutku bio. Pomoglo je i to što sam konačno progovorila, najpre svojoj sestri, zatim i prijateljima koji su mi postali neka vrsta kontrolnog tela za gaslajting – ukoliko osetim da se nešto čudno dešava, odmah delim i delam na osnovu svog osećaja i njihovog mišljenja. Ne smem da kažem da mi se gaslajting nikada više neće dogoditi, nikad se ne zna, ali svakako, sada znam da prepoznam prve znake gaslajtinga i reagujem pre nego što preraste u ozbiljan problem.

I, šta je to gaslajting?

Posle dve decenije nekad težeg nekad lakšeg gaslajtinga, shvatila sam da je ova pojava jedno najobičnije, podmuklo psihičko nasilje. Nažalost, naša kultura podstiče ovakvo ponašanje – o ženama se naveliko govori da su lude, često čujem kako momak za devojku kaže “ona moja ludača”, podrazumeva se da smo preosetljive (rekoše osobe koje plaču kad Zvezda izgubi), smatra se da se naše potrebe mogu potpuno ignorisati jer smo razmažene i izmišljamo probleme gde ih nema.

Dakle, ako čitaš ovo i prepoznaješ sebe među ovim redovima, nisi luda, nisi preosetljiva, ne izmišaljaš, nisi razmažena, već je on nasilnik, a ti imaš pravo na svoje ja, na ispunjenje svojih potreba i želja, na svoj život i partnera koji te poštuje. 

Beži već danas, koliko te noge nose.