Poslednjih meseci često pročitam (naročito na društvenim mrežama za mlađu populaciju) svašta nešto o gaslajtingu i pitam se, zašto ova pojava nije definisana pre minimum sto godina – sačuvala bi metalno zdravlje milionima žena.   Definicija reči gaslajting na našem jeziku ne postoji, ali da postoji, vrlo bi imala veze sa onom starom – veruješ li ti meni ili sopstvenim očima? Dakle, gaslajting je onaj osećaj kada partner pokušava da te izludi (često uspešno) tako što te ubeđuje da se nešto ili nije dogodilo ili da se dogodilo na način drugačiji od onog koji ti pamtiš, do mere da se osećaš potpuno zbunjeno, kao da gubiš zdrav razum.   S…

Nedavno sam ponovo krenula na psihoterapiju. Nemam konkretan problem, ali imam istoriju konkretnih problema, pa kad osetim da im se približavam, prosto moram da reagujem, kako ne bih ponovo uletela u tamne delove svog ionako nebaždarenog mozga. Moj psihoterapeut je jedan izuzetno pametan čovek i stoga mi je jako brzo objasnio gde grešim – držim se za neke stvari iz prošlosti kao pijan plota i ne puštam ih. Okej, rekla sam samoj sebi, nećeš više to da radiš i krenula da sečem mentalne repove koji su ostali u mom životu. I sve to ide lepo i krasno, ali uvek ima ono ali. Dva bivša i moje pare   Otac mog…

Da mi je neko pre deset godina rekao da će jedna od poteškoća single roditeljstva biti i potraga za stanom, ne bih mu verovala. Kada sam bila podstanar u studentskim danima, neželjeni stanari bili su pretežno muški studenti –  za njima ostaje žuta kuhinja i kupatilo (nezavisno od originalne boje), upokojeno povrće u frižideru koje im je keva donela tri meseca ranije kako bi pojeli nešto osim pekare i pljeskavice i smrad nogu koji ni promaja od tri dana ne može da izbije iz zidova. Nisu bili poželjni ni stanari sa ljubimcima, naročito psima – laju, linjaju se, žvaću nameštaj, obeležavaju teritoriju, oni većih dimenzija salivaju stravu komšijama. Od pre…

Gledam pre neko veče holivudski film u kome se glavna heroina porađa. Velika, prostrana, svetla prostorija, cveće na stolu, krevet nov, sa daljinskim pomeranjem uzglavlja, čista i nova posteljina u boji, u kadru se naziru i vrata ličnog kupatila (sigurna sam da u njemu ima toalet papira, sapuna, a možda i peškira). Oko porodilje je armija lekara i babica, tu su i muž, majka i sestra, svi navijaju, pozitivna atmosfera, doneli i balone. Jeste, porođaj ne ide glatko, ali niko ne viče, ne diže tenziju, nema drame, svi podržavaju porodilju, i na kraju, ona trijumfalno donosi dete na svet. Svi su srećni, smeju se, raduju, pobednička muzika u pozadini. Idila. Vidite,…

Znate one lude gospođe što pravo s vrata u Domu zdravlja urlaju na sestre, doktore, slučajne prolaznike? Sa stisnutom vilicom, iskolačenih očiju, zamagljenog pogleda, nezainteresovane za mišljenje okoline? Baš takva luda gospođa sam ja. Prvo ću vam reći da se luda gospođa ne rađa, luda gospođa se postaje. Kako, pitate me? Kako od jedne savršeno fine žene iz fine porodice, vaspitane da poštuje lekare i medicinsko osoblje, postane aždaja koja bljuje vatru i pogledom ubija sve što se ispred nje nađe? Lako! Zakon jačeg Prvo, svakoj majci se može desiti da postane Luda Gospođa Koja Viče, ali je veća verovatnoća da će se tako nešto desiti samohranoj majci, a evo…

Imam jednu single mum prijateljicu koja je, kad su je na poslu pitali ima li seksa, odgovorila sa “Ima, i te kako, j***** me od jutra do mraka ovde.” Svi su bili frapirani njenim odgovorom, a nikome nije palo na pamet da možda pitanje nije bilo na mestu, jer na Balkanu, nepristojna pitanja su svakodnevna pojava. Sigurna sam da ne postoji osoba na našem podneblju koja nije doživela da joj se porodica, prijatelji, poznanici, pa čak i potpuno nepoznati ljudi, ne umešaju u privatan životom neprijatnim pitanjima.  Pitam da bih pitao Kreće od malih nogu – koga voliš više, mamu ili tatu, nastavlja se u kroz srednju školu i fakultet…

Zašto single mum, a ne samohrana majka? Prvo, da razrešimo jednu stvar. Niko se nije udao i rađao decu da bi se kasnije razvodio i istu podizao sam. Svi se udajemo i ženimo sa idejom u glavi da je to to, dalje nema, samo on/ona i nijedan više, živećemo srećno do kraja života. A onda neki postanemo samohrani roditelji. Ja sam samohrana majka već osam godina. Moj bivši muž nije uključen u odgajanje deteta, živi u inostranstvu i retko se pojavljuje, a i kad se pojavi, nije zainteresovan za brigu i vaspitanje, već se sa detetom poigra, kao sa lutkom, i vrati se odakle je došao. Novac nekad isplaćuje, nekad…