Imam jednu prijateljicu čiji muž mora da joj se javlja na svakih desetak minuta – što porukom, što pozivom, kako bi ona bila sto posto sigurna da je on ne vara. Šta god on radio – bio na poslu, vozio decu u školu, sedeo sa prijateljima, na svakih desetak minuta on mora da prekine šta god radio kako bi odgovorio svojoj supruzi na poruku ili poziv.  Sedela sam jedan dan sa njom na kafi dok je ona grozničavo gledala u telefon i ignorisala moje postojanje – gospodin joj nije odgovorio na poruku čitavih 5 minuta i ona je već bila bela u licu, ruke su joj se nekontrolisano tresle, vilica…

Pre nekoliko nedelja postavljeno mi je pitanje – da li je bolje birati glavom ili srcem? U trenutku sam pomislila, naravno, srcem, ali što sam više razmišljala o tome, sve više su me neke stvari zbunjivale. Sela sam i razmislila o svojoj bogatoj kolekciji ljubavnih promašaja i zaključila da iako mislim da sam svoje bivše birala srcem, odnosno čistom emocijom, to na kraju zapravo i nije bilo baš tako.   Gde je srce koje voli, u glavi ili u grudima?   Šta je zapravo biranje srcem i kako to srce bira? Razlozi zašto nekog volimo, želimo, za nekim čeznemo, toliko su komplikovani da ih ni mnogo pametniji ljudi od mene ne…

Kada muškarac odraste verujući u to da je slabost pokazivati emocije, da je komunikacija nešto isključivo rezervisano za žene, da se problemi guraju pod tepih i ignorišu, da je njegova dužnost da radi, a ženina da brine o kući i deci, kada ga je mama naučila da s vrata traži da jede, kao da se vraća iz osnovne škole, a ne s posla, kada mu je tata pokazao svojim beskonačnim vanbračnim aferama da majka njegove dece nije vredna ni trunke poštovanja i da je sasvim okej tražiti neke stvari van braka, onda se brak tog muškarca neminovno mora raspasti. Ali ono što mi kao društvo zaboravljamo u svemu tome je…

Kada malo zalečim srce od raznih udaraca, desi se i da se odvažim da se ponovo otvorim ka muškom rodu, a čak i dozvolim sebi da pomislim da bih ponovo mogla da volim. Takav period desio mi se pre par meseci, a pošto je pandemija u tom trenutku bila u punom jeku, nisam imala drugog izbora nego da isprobam online dating.  Online dating deluje kao ona čuvena “KUPOVINA IZ FOTELJE”, a nalazak gospodina pravog kao “KOLAČ U TIGANJU, NEMOGUĆE!” Kad sve sabereš i oduzmeš, zvuči previše dobro da bi bilo istinito. Sama činjenica da staviš svoju najlepšu fotku, a onda iz kreveta, neočešljana, nenašminkana, sa kesom čvaraka u jednoj, a…

“Zašto si sama? Tako lepa, uspešna, jaka žena kao ti, ne bi trebalo da bude sama. Trebalo bi da nađeš jednako jakog i uspešnog muškarca, koji će da ti bude stub. Da te voli i da ti ulepša život.” Čujem ovo pitanje makar jednom nedeljno i ne znam kako bih odgovorila na njega. Obično kažem, ma… čekam da se Tom Hardi razvede, ha, ha. Kako je sve lepo kad se okrene na šalu.  Da zaista hoću da odgovorim, ne znam odakle bih počela. Valjda od početka. Mislim (mada ne moram da budem u pravu), da je početak priče o ljubavi nakon razvoda za sve majke na neki način sličan, jer…