48 sati biologije

Stvarno ne volim biologiju. Ono, baš ne volim. Mislila sam da sam sa njom završila pre više od dve decenije kada sam pred tablom deklamovala nervni sistem čoveka bez trunke razumevanja. Ali avaj! Biologija se ponovo vratila u moj život na velika vrata.

Moja ćerka je dobila jedinicu iz biologije. Okej. Onda je pokušala da popravi tu jedinicu, pa pošto nije uspela, dobila je još jednu jedinicu. Okej. Kažem joj, ne brini, jednako sam netaletnovana da zapamtim, a potom reprodukujem detalje života i priključenija pantljičara, bakterija, gljiva i ostalih živuljki, sad ćemo mi to zajedno.

Otvorila sam biologiju za šesti razred osnovne škole misleći da je nakon 30 godina malo evoluirala. Nije. Knjiga je nova, ali je jednako konfuzna, obimna i nemoguća za razumeti kao i ona naša, iako ova ima lepši papir i slike u boji. Okrenem prvu stranu – autor Dejan Bošković. Guglam ga – hvalospevi.

Nakon 48 sati provedenih sa knjigom iz biologije, rešavam da napišem Dejanu pismo. 

Delim ga sa vama:

Dragi Dejane,

Pišem ti jer sam pročitala tvoju knjigu Biologija za 6. razred osnovne škole u izdanju Bigza. Mislim da možemo na ti, jer se nakon čitanja tvog remek-dela osećam kao da te poznajem, nadam se da se nećeš uvrediti.

Pogledala sam tvoju impresivnu biografiju koja ne može stati u ovo malo redova – svaka čast! Toliko sertifikata, nagrada, uspeha – sasvim je logično što te je Bigz odabrao za autora udžbenika za osnovne škole. Zaista, 20 godina profesorskog iskustva nije zanemarljivo!

Takođe, nisam mogla ni da zaobiđem pohvale u raznim dnevnim novinama na temu online nastave koja se odvijala tokom kovida, a za koju si našao vremena da snimiš čak 67 časova – svaka čast! Mada iskreno, ne mogu preterano da se složim sa tim pohvalama jer smo svi imali prilike da pratimo online nastavu uživo, te ovi hvalospevi malo deluju kao plaćeni tekstovi ministarstva po principu Ciganin hvali svoga konja, ali to je sad manje bitno.

Dakle, mogu da kažem da sam upoznata sa tvojim likom i delom, pa evo, da pređem na stvar i razlog zašto ti pišem. 

Pišem ti, najpre da te pitam, o čemu si mislio dok si pisao udžbenik iz biologije za šesti razred osnovne škole. Ako ne možeš da razumeš moje pitanje, evo daću ti konkretan primer. Jako bih volela da znam o čemu si razmišljao dok si pisao ovaj pasus:

“Treću granu u drvetu života zauzimaju organizmi čije ćelije imaju jedro i koje zajedničkim imenom zovemo eukarije. Ova grana se deli na više grana. Obično se na drvetu života u osnovi te treće grane postavljaju protisti, mada se nekada crtaju i kao posebna grana. Istina je da bi trebalo da se crtaju u više grana jer je to jedna vrlo raznovrsna grupa organizama sačinjena iz više grupa koje među sobom imaju i značajne razlike. One prave velike probleme u klasifikaciji, ali su naučnici uglavnom saglasni sa time da se, radi jednostavnosti, mogu svrstati u jednu grupu.”

Da li si ti, Dejane tokom pisanja ovog pasusa, i knjige uopšte u svojoj glavi imao kako izgleda dan u životu jednog šestaka? Ili samo kako izgleda jedan šestak?

Znaš li, Dejane, da šestak ima 12 ii 13 godina? Da sa 12 ili 13 godina, mozak deteta još uvek nije razvio do kraja, da tek oko dvanaeste godine deci prestaje da biva preteško da razmišljaju apstraktno i logički, dakle da ne mogu još uvek da razmišljaju na nivou odrasle osobe? Rekla bih da znaš, pošto se baviš biologijom, ali rekoh, da proverim.

Kada tako nešto znaš, da li zaista smatraš da su naša deca dovoljno zrela da raspravljaju na temu naučne klasifikacije protista? Da li misliš da oni, naša srpska deca (zamislimo ih u prosečnoj, na primer, kruševačkoj školi, sa ogromnim torbama, bez računara u učionicama, bez sapuna u toaletima, itd) uopšte mogu da zamisle na koji način se naučnici bave klasifikacijom? Da li mogu da zamisle jedno naučno istraživanje? Da li su videli mikroskop ikada? Ili naučnika (ne računamo ovde Povratak u budućnost)? 

Znaš li da su naši šestaci preopterećeni gradivom? Da osim što sede u školi u proseku 6 časova dnevno, moraju i da kod kuće uče redove i redove besmislenih informacija (kao što je ovaj pasus koji si ti iznedrio) i rade domaće zadatke iz čak 13 predmeta. Da štrebaju definicije koje im nikad neće trebati jer im nastavnici deklamuju rečenice iz udžbenika bez da im objasne suštinu, da nisu videli praktičnu nastavu ni na slici, da je 37,7 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji funkcionalno nepismeno (izvor PISA testiranje iz 2018. godine, sad je verovatno još gore)? 

Znaš li da sam ja, kao samohrani roditelj koji radi puno radno vreme, uz to se svakodnevno bavi kućnim poslovima, a boluje od hronične bolesti koja zahteva odmor i predah, sedela preko 40 sati sa svojim detetom učeći tri lekcije iz tvoje knjige? 40 sati za tri lekcije, Dejane. 13 sati po lekciji. Da ne misliš da sam neka neobrazovana glupača (iako to nije bitno, i da jesam, ne menja situaciju), završila sam fakultet koji upiše 20 ljudi godišnje, a i sama sam bila prosvetni radnik – nastavnik sa punim fondom časova i razrednim starešinstvom u osnovnoj i srednjoj školi. 

Poznaješ li svoje kolege? Znaš li da su davno digli ruke da će ikada biti poštovani u ovoj zemlji i da ih ne interesuje da sa svojom bednom platom trpe decu, a kamoli da troše svoje vreme na tumačenje tvojih konfuznih zaključaka i definicija? Znam da ih poznaješ dobro, da sediš do njih u zbornici i da ti je sve jasno. Znaš da će ući u učionicu i kao zombiji odraditi svojih 45 minuta. Možda ih ne razumeš jer ti nisi izgubio svoj entuzijazam iako si u istim govnima kao i oni, ali to ne menja činjenično stanje – na decu će malo njih zaista obratiti pažnju.

Znam ja, Dejane, i ljude kao što si ti. Obrazovan si, pametan si, prosvetu doživljavaš kao poziv, ne samo puki posao. Jednog jutra se probudiš i rešiš da napišeš knjigu. Ali dok je pišeš, pišeš je za sebe, a ne za decu kojoj se obraćaš. Pišeš definiciju za definicijom, pišeš o naučnicima, pišeš ono što bi rekao naglas, ali nema ko da te čuje, jer teško je baviti se naukom u Srbijici. Zato pišeš tako da samo ti razumeš šta si hteo da kažeš. 

Takav tekst onda dolazi do naše dece, a i do nas. Jer Dejane, evo me, sedim više od 40 sati sa knjigom, sveskom i guglom. Čitam po tri puta tvoje definicije, onda tražim nejasne pojmove na internetu, pa pišem detetu uprošćenu definiciju u svesku – uprošćenu tako da dvanaestogodišnje dete može da razume, a to je, Dejane, ipak bio tvoj posao.   

Zbog svega gore napisanog, molim te od srca da revidiraš svoj udžbenik. Da se tokom pisanja zapitaš, da li bi me neko ko ne zna ništa iz biologije razumeo? Da li bi dete u razvoju razumelo šta pišem – i ono više, i ono manje inteligento, jer oba zaslužuju udžbenik koji se obraća njima i iz kog će moći samostalno da uče. Evo, možda ti mogu i pomoći, ne samo ja, već i roditelji oko mene, prijavili bismo se da pročitamo zajedno sa decom tvoj udžbenik, da budemo sigurni da im je sve jasno. 

Kada bi napisao takav udžbenik, Dejane, bio bi naš heroj, jer mi ne želimo da naša deca ostanu neobrazovana. Mi želimo da naša deca uče i nauče sve predmete, uključujući biologiju, ali biologiju prilagođenu njima, njihovom uzrastu i mogućnostima.

Zahvalna majka jedne šestakinje.